Nije bilo nikakvog povoda za ovaj poklon. Poželela sam da je usrećim, da je iznenadim jer je ona to zaslužila. Jer je mama...
Sećam se dana kada je nisam razumela, kada sam bila spremna samo na svađu, kada sam samo gunđala i brbljala. A onda su prošle godine i ja sam postala mama. E onda mi je kliknulo. Onda sam sve shvatila. Eh, bolje ikad neko nikad.
I za kraj da se malo nasmejete.
Ostatak mudrolija pročitajte ovde.
Pozdravljam vas sve do sledećeg posta i nadam se da do tada neće proći opet tri meseca, he, he.