Zašto blog?

Dobro došli na moj blog! 

Ovo je moj prvi post i u njemu ću ukratko objasniti zašto sam odlučila da pokrenem blog.

Zahvaljujući internetu otkrila sam bezgraničan svet hobija i lepih stvari. Mnogo toga mi se dopada, a pošto je nemoguće baviti se svim onim što me zanima, dovoljno mi je da makar slike gledam i uživam u nečijim lepim radovima. Pa sam poželela da i ja na taj način predstavim svoje radove. 

Za početak će to biti heklane igračke. 

Neka prva slika na ovom blogu bude ono što sam poslednje uradila - heklani sneško kao poklon za moju bebicu. 

Sneška sam počela da heklam u Betaniji! Bebac nas je iznenadio mesec dana ranije pa me uhvatio nespremnu, ja sam imala u planu da mu poklon napravim pre rođenja. Ali taman sam na lep i kreativan način ispunila vreme provedeno u porodilištu. Evo još par sličica.

Želim da ovaj prvi post posvetim onima koji imaju zaslugu za rađanje mog hobija i pokretanje bloga. Pokušaću da ih nabrojim hronološki.

Mama, sestra i baka. Njihovi vezeni i heklani stolnjaci i miljei mi uvek izmame osmeh i lepo raspoloženje.

Moj suprug. Od početka ima strpljenje i razumevanje za večiti džumbus na stolu, pun konaca i šema. I kada uđem u radnju da kupim jedan konac a izađem sa tri, četiri...

Gospođa Merima. Moja opčinjenost amigurumijem je počela od dana kada sam nju videla u emisiji Azbuka roditeljstva gde je predstavila svoje heklane igračke i istog momenta sam poželela da i ja to naučim da radim.

Svi oni koji na internetu nesebično ostavljaju besplatne šeme za izradu igračaka. Među njima bih izdvojila Vanju. Njeni radovi su prelepi, njene lutkice su mi omiljene. 

Svi oni koji na Youtube postavljaju besplatna video uputstva. 

Ivana. Ona se ne bavi heklanjem već prelepom tehnikom quilling (tehnika izrade raznih stvari od papirnih trakica). Ovaj blog i stranica na fejsbuku su pokrenuti zahvaljujući njenim savetima.

Drugarice Milica, Ivana i Dragana. Malo sam ih gnjavila oko imena bloga. 

Hvala vam što ste svratili i izdvojili malo svog vremena.

Pozdravljam vas.

Jovana